Carski pingvin (Aptenodytes forsteri) je najviša i najteža vrsta od 17 vrsta pingvina. Zajedno sa kraljevskim pingvinom čini rod Aptenodytes kojem ujedno pripadaju ove dve najveće vrste pingvina na svetu. To je jedina vrsta koja ceo svoj život provede na Antarktiku. Carski pingvini se uglavnom hrane račićima ili krilovima, dok povremeno mogu da jedu i manju ribu i lignje. U divljini, ovi pingvini žive oko 20 godina, dok je zabeležen maksimum od oko 40 godina. Carske pingvine ne bi trebalo mešati sa njihovim bliskim rođacima, kraljevskim pingvinima.. Odrasli pingvini su prosečne visine od 1,3 metara i težine između 20 i 45 kilograma. To su pete po redu najteže današnje ptice. Najteža poznata jedinka je imala 46 kilograma. Glava i krila su crna, trbuh beo, leđa su plavkasto-siva, dok je kljun ljubičasto-roz. Sa obe strane vrata se nalaze zlatna polukružna obeležja. Carski pingvin poseduje debeo sloj perja koji pokriva celo telo osim nogu i unutrašnjosti krila. Perje predstavlja nepromočivi sloj oko pingvinovog tela.
Carski pingvini su izuzetno društvene životinje. Jedan od načina na koji ovi pingvini održavaju toplotu kada temperatura padne ili otpočnu naleti vetra jeste da se zbiju u gomilu. Gomila nastaje kada se okupe stotine, pa čak i hiljade mužjaka. Ove ptice se neprekidno kreću, polako se pomerajući od spoljašnjih, hladnih krugova, ka toplom središtu, gde nema vetra. Temperatura unutar te gomile može dostići čak 25°С.
Ovi pingvini su aktivni i danju i noću. Odrasle jedinke prave gnezda i potrazi su za hranom tokom cele godine. Od januara do marta se razilaze odlazeći i putujući u okeane u grupama. Mogu da zarone na dubinu od 150 do 250 metara u okean; najveća izmerena dubina je iznosila 565 metara. Bez vazduha mogu da izdrže oko 15-20 minuta. Plivaju brzinom od 6-9 km/h, ali mogu da dostignu najveću brzinu od 19 km/h na kratkim deonicama. Odlični su lovci i primenjuju razne taktike kako bi došli do plena. Na primer, duvaju balončiće u pukotinama leda da bi isterali ribe koje se u njima kriju.
Na kopnu se kreću naizmenično nesigurnim koračanjem i klizanjem po ledu na njihovim stomacima kretajući se odgurivanjem nogama i krilima nalik na peraja. Tokom početka antarktičke zime, u martu i aprilu, svi odrasli carski pingvini putuju u kolonijama do oblasti gnezdenja.
Da se ne bi smrzli u ledenoj vodi pingvini imaju nekoliko slojeva gustog perja i debeo sloj potkožnog sala. Kada stoje na ledu, poseban krvotok održava unutrašnju toplotu krvnih sudova i na taj način sprečava gubitak toplote preko kože, odnosno sprečava da im se noge smrznu. Pilići carskog pingvina su prekriveni debelim slojem svetlo sivog paperja. Njihov prekrivač obezbeđuje potrebnu toplotu telu, jer u tom uzrastu oni nisu sposobni da sami održavaju temperaturu svog tela.
Pojas na Antarktiku koji obuhvata stanište carskih pingvina je između 66º i 77º južne geografske širine. Uglavnom se uvek razmnožavaju na prostranim ledenim masama, do 18 kilometara udaljenih od obale.[3] Celokupna populacija se kreće oko 400,000-450,000 jedinki, koje su raspoređene među čak 40 nezavisnih kolonija.[4] Procenjuje se da se oko 80.000 parova razmnožava u okolini Rosovog mora.
- U jednoj koloniji ima čak i do 60.000 pingvina.
- Roditelji mlade hrane na svaka tri ili četiri dana.
- Procenjuje se da je populacija carskih pingvina između 150.000 i 200.000 parova. U pogledu ugroženosti vrsta se smatra stabilnom
